Čovek ne može pronaći mir u radu, a ni u zadovoqstvu, ni u belom svetu, nego jedino u svojoj duši

 Tao je put i putnik. Večiti put u kome hodaju sva bića, ali ni jedno biće nije ga stvorilo, jer je i sam put biće. I sve je ništa. Sve što postoji poteklo je od njega, vlada se po njegovim zakonitostima i na kraju mu se vraća. To je kvadrat bez uglova, zvuk koje uvo ne može da čuje, obličje bez oblika. To je ogromna mreža, kroz nju ne može ništa da prođe. To je utočište u kome svako biće pronađe spas. To je prostranstvo koje možeš videti čak i ako ne otvoriš prozor. Uči nas tao da se sve odvija svojim tokom. Poraz je temelj uspeha, a u uspehu vreba poraz.

U usamljeničkom životu, u pojedinim retkim trenucima neka duša porine u blizini tvoje sopstvene, kao što zvezde jednom godišnje ovlaš dodirnu Zemlju. Za mene je On bio takvo sazvežđe. Pregršt otkucaja srca, to je bio život. Otkucaj za otkucajem, dah za dahom. Čas za časom i dođe poslednji. Šta je sada svet? - samo reč, kugla koja se okeće u prostoru i vremenu ....