Svega će biti samo nas više nikada....Zaustavite Zemlju silazim, sada stvarno odlazim....da baš odlazim.....

 

Ponekad osetim kako mi nedostaje tvoj glas,Tvoj smeh koji me prati misteriozno sa okolnih brda i planina, poput dimnog signala koji najavljuje topot Indijanaca ;)) Hoću da te zamolim, preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji :))

 

Izaći ću ispod neba, i tamo gde je najniže, gde dodiruje ljude, ovlažiti osmehom kažiprst, "zamočiću" ga u poljubac i njime ostavi otisak na usni vasione, a ti udahni duboko, jer smisao reči meri se veštinom prećutkivanja, lepotom neizgovorenog. Suština kazivanja samo je tišina onog najglasnijeg u nama jedina prava večnost... ;))