Verujem u Spinozinog boga, koji se nalazi u skladu svega što postoji. Divim se jednostavnoj lepoti i logici svemira, verujem u Boga koji se ogleda u svemiru...

 Mi smo jedna od preko milion vrsta koja nastanjuje treću planetu u orbiti oko sporedne zvezde u jednoj galaksiji srednje veličine koja ima milijarde miliona zvezda, a ona je sama jedna od milijardu miliona galaksija koje postoje u svemiru. Kako bih znala da verujem u Boga koji bi u tom beskraju nezamislivih razmera, mogao da brine o svakome od nas ponaosob?

Da li je poimanje Boga pokušaj čoveka da utiče na sopstvenu sudbinu i da pronađe utehu u teškim trenucima? Ne možemo da utičemo na prirodu, kažemo da ju je stvorio blagonakloni i očinski Bog koji nas sluša i vodi. Stvaramo iluziju da ako mu se mnogo molimo, On zauzdati prirodu i ispuniti nam želje svojim čarobnim moćima. Kada stvari krenu po zlu, budući da ne razumemo kako je jedan blagonakloni Bog to dopustio, kažemo kako to sigurno služi njegovim tajanstvenim ciljevima, i onda nam bude lakše. Tragam za utehom i onim što ne razumem, živim teške dane i molim se za spas i dane života....

Šta Ti misliš?