Bol ponovo otvara stare rane i navodi me da razmislim o svemu što sam izgubila. Da razmislim o tebi. I zato, nakon dugog ćutawa ponovo Ti se javljam

 Ne znaš koliko sam puta poželela da Ti se javim, ali me nešto svaki put sprečavalo. Bol, mislim. Bol. To je reč koja govori sve, ali ništa ne objašnjava. U patnji postoji neka dvosmislenost. samo ti možeš znati, samo ja mogu znati, koliko daleko može da ode. kada stvarno voliš moraš biti spreman na sve. Na gromove i oluju. Na kišu i sušu. Ne možeš znati koliko daleko će te poneti to osećanje koje te sagoreva. Ne možeš da razlučiš sreću od očaja, jer u ljubavi iz sreće često proističe očaj. Bol ostaje šćićurena u dubini duše, a ti osećaš da te preplavljuje neobičan prkos...

 Život teče poput daha. U duši nam ostavlja setu za onim što smo mogli da učinimo i svest o tome šta smo postali....